Грчки историчар Херодот помиње у V веку пре нашег рачунања времена, да је на месту или у близини данашњег Лесковца постојало извесно илирско ( дарданско ) насеље, око којег се гајила конопља. У II веку после нашег рачунања времена, пошто су победили Илире, Римљани су нашли једно насеље на левој обали Ветернице, и на брду Хисар подигли тврђаву, која је доминирала градом и друмом.

О првим вековима живота наших предака на овим просторима не налазимо помена све до XII века. Предео око данашњег Лесковца под именом Глубочица ( Дубочица ) грчки цар Манојло је Немањи у XII веку поклонио област Глубочицу, у којој се налазило насеље Лесковац. Из времена цара Душана и непосредно после тога поједина села у Дубочици па и сам Лесковац били су даривани манастирима: цар Стефан Душан, је 1348 године дао на поклон манастиру Хилендар село Лесковац; 1395 године монахиња Ефимија ( кнегиња Милица ) са синовима Вуком и Стефаном дала је Светогорском манастиру Св. Пантелејмона кућу и два човека у Лесковцу. Тада је Лесковац први пут поменут као град.

Крајем XVIII века, Лесковац је већ центар великог Лесковачког пашалука који је обухватао целу територију бившег санџака Алаџи - Хисар (Крушевац) и Параћин. Француски географ Ами Буе, 1837. године пише да Лесковац има 3000 кућа: 2400 хришћанских, 500 турских, 30 циганских и 10 јеврејских, укупно 15.000 становника.

Окупацијом лесковачког краја од стране Аустро - Угарске, Немачке и Бугарске (од 1915 - 1918), нанета је велика штета становништву, привреди и пореметила његов развитак. Лесковац до избијања II светског рата достиже свој зенит у привредном развоју.

Шестог и осмог априла 1941. године пале су прве бомбе око железничке станице, главне улице према Хисару, срушена је ливница "Сава" и аутотранспортно предузеће "Беговић и Ђокић". Немци су 12. априла 1941. год. ушли у Лесковац и окупирали га.

Лесковац је у току другог светског рата поднео велике људске и материјалне жртве, али када је слобода била надомак руке, 6. септембра 1944. године доживео је катастрофу. Амерички бомбардери "Б29" - око 50 авиона - без повода и разлога ( као савезници ) рушили су читаве квартове и убијали све што је живо. Никада није установљен тачан број погинулих и рањених , процене се крећу од 2,5 до 4 хиљаде страдалих. Порушено је и оштећено укупно 1840 објеката.

11. септембра 1944. године Лесковац је ослобођен.

Јуна месеца 1945. године конфискована је фабрика "Глигорије Петровић и комп", и послује у друштвеној својини под називом Т. И. "Коста Стаменковић". У периоду од 1945-1952 године из ове фабрике у друге градове ( Пирот, Титоград, Ужице, Прокупље, Вишеград, Пожаревац, Београд, Тетово, Земун ) однето је 176 текстилних машина.

Како је Лесковац добио име

По легенди се сматра да се испод брда у близини садашњег града налазило језеро, али је дошло до његовог сушења и ту је изникла биљка леска (лешник). По њој је и насеље добило име Лесковац и то пре више од 600 година, али је у време турске владавине наденуто у Хисар од истоимене турске речи која значи тврђава.

ПОГЛЕДАЈТЕ ФОТО-ГАЛЕРИЈУ "СТАРИ ЛЕСКОВАЦ"