Индустријски потенцијали 

Крајем XVIII века, Лесковац представља центар великог Лесковачког пашалука који је обухватао целу територију бившег санџака Алаџи - Хисар (Крушевац) и Параћин. У време владавине Tурака ово место је било седиште нахије по имену Дубочица.

Средином XIX века Лесковац је по величини био други град у Србији, после Београда, а бележи се да је имао тринаест фабрика текстила, па је зато касније и добио надимак "Српски Манчестер" које се данас јако ретко користи.

Лесковац до избијања II светског рата достиже свој зенит у привредном развоју и према подацима из 1938 године са 18.000 становника има моћну текстилну индустрију (вунена индустрија у Лесковцу са Вучјем и Грделицом представљала је 40% укупне југословенске текстилне индустрије). Са развојем занатства и индустрије јача и банкарство тако је у Лесковцу деловало неколико банкарских завода.

Данас су у Лесковцу најдоминантније три индустријске гране: хемијска, прехрамбена и текстилна.

У области хемијске индустрије окосницу чине следеће компаније: „Здравље-Ацтавис, „Булцват" и ДЦП „Хемигал". У текстилној индустрији: „KSK Chloting", СККР „РОССО", позната по заштићеној робној марки Мартини Весто и „Матекс" Д.О.О., док су у оквиру прехрамбене индустрије доминантне: прехрамбени комплекс „Месокомбинат", „Млекара" -Лесковац, „Улпин", „Поречје" -Вучје, „Стрела Кљајић" Д.О.О. - Лесковац„ Tомаkо" АД „ Уми-пек" Лесковац

Индустријску понуду употпуњавају, са значајним уделима металска, дрвна, електро и индустрија грађевинског материјала.